15.12.2024.
Према попису становниства спроведеном у децембру 2023. у Црној Гори живи 205.370 или готово 33 % Срба, што је скоро четири одсто више него пре 13 година. Српски језик је у у тој земљи најзаступљенији и њиме се служи више од 43 % становника. Упркос томе, статус Срба и уставно правни положај српског народа у Црној Гори није регулисан .
Црна Гора је уставом дефинисана као грађанска држава и ниједан народ није већински . Представници Срба са којима смо разговарали истичу да Срби у Црној Гори нису национална мањина, већ аутохтони народ који ту живи стотинама година, те треба да има и своја уставом загарантована права.
Српски народ у Црној Гори суочен је с бројним проблемима – од угроженог језика и културе до претње асимилацијом. Српски језик се систематски не признаје у образовном систему и упркос томе што је најзаступљенији, није службени језик у Црној Гори. У Уставу Црне Горе је као „службени“ дефинисан само црногорски језик, док је српски језик „у службеној употреби“ заједно са босанским, хрватским и албанским језиком. Врло је мали проценат запослених Срба у државним институцијама, ни у једној основној школи не изводи се настава на српском језику, а не постоје ни државни медија на српском језику. Институције које чувају српску културу и идентитет Срба у Црној Гори, финансиране су углавном из буџета Владе Србије. Кровна институција српске науке, културе, уметности и информисања је Српска кућа отворена у марту 2017. године у Подгорици . Идеју групе истакнутих српских интелектуалаца и јавних радника да се формира једна оваква институција подржао је тадашњи премијер Владе Републике Србије, Александар Вучић и донацијом српске Владе купљен је и опремљен пословни простор и створени неопходни услови за рад Српске куће. У окиру „Српске куће“ смештене су и делују бројне организације српске науке и културе: Матица српска, Институт за српску културу, редакција часописа „Српски југ“, Удружење књижевника Црне Горе, ИН4С, Српска телевизија, Српске новине, Српски радио, Српска књижевна задруга, Српски културни клуб “Завјет“. Закон о слободи вероисповести у Црној Гори, који је директно задирао у имовину СПЦ, изазвао је крајем 2019. и током 2020. велике протесте и литије Српске православне цркве и дела верника. Ипак, после промене власти у Црној Гори, у јуну 2020. године потписан је Темељни уговор између Црне Горе и СПЦ, којим се Српској православној цркви гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе. Након деценије изолације главних политичких представника Срба у Црној Гори у садашњој реконструисаној влади Милојка Спајића, ове године ушле су и странаке које представљују највећи број Срба, односно Демократска народна партија Милана Кнежевића и Нова српска демократија Андрије Мандића, којима су припале функције председника скупштине, потпредседника Владе, али и пет чланова извршне власти. Доста позитивних промена али и пуно нагомиланих проблема наших сународника у Црној Гори, које треба системски решити путем промена и реформи друштва и државе…