22.12.2024.
Темељи значајне српске заједнице на просторима Р. Хрватске постављени су бројним сеобама између 15. и 18. века. Иако су све време трајала оспоравања њихова идентитета и интереса, српски народ је , сачувао моћно језично јединство, верску припадност и социјалну улогу у руралном и војничком друштву тадашње Турске и Аустро-Угарске. Према попису становништва из 2021. на подручју данашње Хрватске живи 123.892 Срба, или 3,20% од укупног броја становника те државе. Највише Срба данас живи на подручју Вуковарско-сремске, Осјечко-барањске, Сисачко-мославачке, Карловачке, Приморско-горанске и Бјеловарско-белогорске жупаније. Бројчано их је било највише 1971. године — 626.789 или 14,2% од укупног броја становника Хрватске. По попису становништва, који је у Републици Хрватској спроведен 2001. године, пописано је 201.631 лице српске националности или свега 4,5% од укупног броја становника (У рату 1991—1995. године из Хрватске је протерано 276.453 лица српске националности, уништено је око 40.000 српских кућа, потпуно је спаљено 380 српских села и опљачкана или уништена српска имовина, чија је вредност процењена на око 30 милијарди евра. Када је реч о уставним одредбама и законима, мањинска права у Хрватској су добра, али је њихова примена често лоша, посебно када је реч о српској мањини. Српско народно веће од 2003. године предлагач је кандидата за већа и представнике националних мањина који се бирају у складу с процедуром успостављеном Уставним законом о правима националних мањина и Законом о избору већа и представника националних мањина. Националне мањине у Хрватској, па тако и српска, могу изабрати вијећа у јединицама самоуправе у којима чине најмање 1,5% становништва, у јединицама локалне самоуправе где живи више од 200 припадника националне мањине и у јединицама регионалне самоуправе где живи више од 500 припадника националне мањине. Након задњих избора у мају 2023. грађани српске националности изабрали су листе СНВ-а у 17 жупанија, 51 граду и 77 општина. Уз Српску православну цркву и припаднике српске националне мањине у Сабору, у Хрватској активно делују и организације богате традиције као што су Српско културно друштво “Просвјета” , Српско привредно друштво “Привредник” и Српски демократски форум. На основи међународног правног акта Ердутског споразума, на темељу којег је започео процес мирне реинтеграције на простору источне Славоније, Барање и западног Сријема, основано је и Заједничко веће општина , тело које усклађује интересе српске етничке заједнице у том делу Хрватске . Српску православну цркву у Хрватској сачињавају Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Далматинска, Горњокарловачка, Славонска, Осјечкопољска и барањска, Захумско-херцеговачка и приморска, која у свом саставу има и град Дубровник.
Српском народу у Хрватској нису у пракси доступна права која су му гарантована и Ердутским споразумом и законима Републике Хрватске. Однос већинског народа према Србима у Хрватској је и даље предоминантно негативан, због чега Срби и даље бивају маргинализовани, дискриминисани, а у деловима Хрватске постоји агресиван отпор употреби српског језика и писма. Однос према ћирилици, српском језику, култури и традицији и даље је у Хрватској најблаже речено дискриминаторски, и нема друштвене климе у којој би Срби могли да се осећају као равноправни грађани. Простори на којима живе Срби повратници су девастирани и неусловни за живот. Многа места немају ни струју ни воду, ни путеве, ни школе, ни болнице, ни трговине. У медијима преовладава изразито негативан однос према Србима, а сваке године више од половине свих случајева злочина из мржње усмерено је управо према Србима. Наши саговоорници кажу да је у Хрватској још увек велики грех бити Србин и православац, али да су навикли живети са тим…