5.01.2025.
Према попису из 2021. године, у С.Македонији живи 23.847 Срба или само 1.30 одсто становништва, од којих половина не говори српски језик, тачније само 0.6 одсто Срба се изјаснило да им је српски матерњи језик. У односу на претходни попис, број Срба у С.Македонији смањен је за више од 12.000, (са 35.939 на 23.847). Ипак, представници Срба истичу да је број Срба у Северној Македонији знатно већи од онога што се представља. Највећи број данашњих Срба у Македонији су староседеоци, затим следе Срби у мешовитим браковима, они који су због посла дошли и остали да живе у С.Македонији, а приличан број Срба, углавном из Јужне Србије долазио је на студије у Скопље, где се запослио, основао породице и остао. Срби су углавном концентрисани у северном делу Македоније, у области Куманова и Скопља. Две општине у којима живи процентуално знатно већи број Срба су Чучер-Сандово и Старо Нагоричане, док су се јужне и југоисточне делове Македоније Срби доселили после Првог светског рата. Процентуално, највише Срба у овом делу Македоније живи у општини Росоман, Дојрану, Валандову и Богданцима …
По македонском Уставу Срби имају иста политичка и грађанска права као и сви становници С.Македоније. Имају своја удружења, организују бројне културно уметничке, спортске и друге манифестације на којима се окупљају и чувају свој идентитет. Уставним променама из 2001. добили су статус националне мањине, имају право на прославу свог националног празника (27.јануар-Свети Сава је нерадни дан за припаднике српске заједнице) а српски језик је у службеној употреби у три општине на северозападу Македоније. У актуелном сазиву Парламента, Демократска партија Срба има једног посланика у македонском Собрању, као и место министра за политички систем, који је уједно и потпредседник Владе Македоније.
Приметан је, међутим, раскорак између нормативног и стварног положаја српског народа. Највећи изазови са којима се Срби у Македонији суочавају су тиха асимилација, слаб наталитет, заштита српског духовног и културног наслеђа, мањак финансијских средстава за професионално и континуирано фунционисање српских асоцијација, недостатак просторија за рад невладиних организација, као и немогућност исповедања вероисповести на свом матерњем језику. Значајни проблеми су у области образовања, с обзиром на то да се настава на српском језику одвија само у три основне школе са све мањим бројем ученика. Опадање броја ученика је последица асимилације српског становништва, исељавања, слабог познавања српског језика од стране родитеља и постојећег наставног кадра, као и недостатка уџбеника. У прилог томе говори податак да само 9 првака похађа наставу на српском језику, у школској 2024./2025.години, у целој Македонији. У Скопљу, где има највише Срба, нема могућности похађања наставе на српском језику. После дугогодишње паузе, поново је законски у основне школе уведена могућност изучавања српског језика и културе као изборног предмета, која је била укинута школске 2007/2008.године. Када је реч о медијима, на српском језику, на македонском Јавном сервису три пута дневно у трајању од 30 минута, емитује се телевизијска емисија „Видик”, и једна получасовна радио емисија на македонском радију ,међутим нема јавног информисања путем штампаних медија, нити приватних телевизија на српском језику. Интернет портали на српском језику srbi.org.mk и srbtel.mk финансирају се углавном преко пројеката из Буџета Р.Србије . Поред ангажовања политичких партија и удружења Срба у Македонији, побољшање статуса српске заједнице захтева и већу улогу матице у решавању кључних проблема.
За разлику од организованости српске заједнице у региону, коју смо забележили снимајући овај серијал, нажалост, разједињеност Срба у политичком и невладином деловању у С. Македонији је толико очигледна да ни празнике не славе заједно. Апсурд је да тако мала заједница као што је српска, има три политичке странке и чак двадесетак невладиних организација.
Срби иначе имају дугу историју на територији данашње Северне Македоније. Крајем 13. века, а нарочито у време Краља Милутина, цела област данашње С. Македоније била је у саставу Српске средњевековне државе. Половином 14. Века, Скопље постаје престоница Српске средњевековне државе. У Скопљу је , 1346. године, дотадашњи краљ Душан крунисан за цара, а 1349. године, у Скопљу је донет и Душанов законик – највиши законодавни акт којим се уређују односи у целом царству. Процењује се да је на простору Македоније некада било око 800 цркава и манастира, али је већина страдала током протеклих векова. Значајан број средњевековних цркава и манастира основали су и изградили српски цареви, краљеви и друга средњевековна властела од којих је двадесетак сачувано до данашњих дана. Сада, све православне цркве и манастири на простору С.Македоније припадају Аутокефалној Македонској Православној Цркви – Охридска Архиепископија. Српска православна црква, после дугогодишњег спора, почетком маја 2022. признала је аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије и, уз одлуку Васељенске патријаршије, одобрила канонско јединство с њом.
Амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији, Невена Јовановић, у интервјуу за видео портал СРБТЕЛ, говорећи за емисију Срби у Македонији, у оквиру документарног пројекта „Срби у региону“, оценила је да су односи Републике Србије и Републике liСеверне Македоније на високом нивоу и да их карактеришу блиске историјске, културне, економске и друге везе, као и заједничка посвећеност изградњи просперитетне будућности. У прилог овоме говори и чињеница да је Р. Србија у последње две године отворила и два конзулата- у Охриду и Куманову.
Да су односи између два суседна, братска народа на свом историјском максимуму потврђују и анкете у обе земље, у којима се српски и македонски народ доживљавају као најближи и најбољи пријатељи .