1.12.2024.
Постојање данашње српске заједнице у Мађарској, последица је историјских околности, односно дуготрајних миграција Срба са Балкана у Подунавље. Досељавање српског становништва на ову територију може се пратити још од средњег века, а печат том процесу дала је Велика сеоба Срба 1690.год. предвођена патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, као једна од последица Великог рата 1683.–1699.год. Пред Први светски рат, на територији данашње Мађарске, број Срба се према различитим изворима кретао 22.000–27.000. Њихов број се од тада до краја 20. века полако смањује, а према последњем попису становништва из 2022.године број пописаних који су се изјаснили као Срби и који српски језик користе у оквиру породице и друштва, као и да су блиски српској култури је 11.622 грађана. То је у односу на последњи попис из 2011. године више за 1584. Срби у Мађарској данас углавном живе у насељима уз Дунав, до Сентандреје, и уз границу Мађарске са Србијом, Хрватском и Румунијом. Најзначајнија насеља са српским становништвом су Будимпешта, Ловра-која је до скоро била место са већинским српским становништвом, Сентандреја, Помаз, Калаз, Деска, Бата, Сантово, Сегедин… Срби у Мађарској имају статус националне мањине, а права су им, као и осталим таквим групама, гарантована на основу закона донетог 1993. године, којим је омогућено формирање локалне, као и централне самоуправе српске заједнице. У областима које се тичу образовања, културе и информисања, самоуправе имају одговарајућа права и могу да формирају своје установе. Представници мањина од 2014.год. имају свог представника у Парламенту, али без права гласа. Најстарија и историјски најважнија српска институција је Српска православнa црквa, односно, Будимска епархија. Епархија има 37 парохија и седиште јој је у Сентандреји. О дуготрајном историјском присуству Срба у Мађарској сведочи данас преко 40 цркава, као и бројне грађевине, попут Текелијанума, а Српски црквени музеј у Сентандреји представља највећу музејску збирку која се односи на културу Срба ван граница Србије. Од 1993.у Будимпешти се настава на српском језику изводи у Образовном центру „Никола Тесла“ (забавиште, основна школа и гимназија) који смо посетили приликом свечаности доделе диплома овогодишњим матурантима. Право на информисање на матерњем језику остварује се кроз медије, попут Српских народних новина, получасовне емисије Српски екран у оквиру Мађарске државне телевизије, дневне двочасовне радио емисије на таласима Радио Печуја, али и дневног информативног портала Варош, који смо посетили. У насељима где још има српског живља постоје и клубови, библиотеке, као и велики број културно-уметничких друштава, у која се осим Срба ,све чешће прикључују и Мађари али и представнници других заједница. Споменици, спомен-плоче и имена улица у многим насељима подсећају на српске историјске личности и догађаје, тако да у Будимпешти на пример можете прошетати Српском и Београдском улицом… Свеукупно, положај и статус Срба у Мађарској је (уз Румунију) најсветлији пример у региону, када се говори о поштовању права националних мањина, конкретно српске мањине у тој држави.