1.8 C
Skopje
март 3, 2024
Image default
Манифестације

У СЕЛУ РАМНЕ КРАЈ ОХРИДА ПОСТАВЉЕН КРСТ И ПОСЛЕ 98 ГОДИНА ОДРЖАНО ОПЕЛО ЂАЦИМА И РЕГРУТИМА МАСАКРИРАНИМ КОД РАМНЕ

16.11.2023.

У организацији Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији и Војног синдиката Србије, уз подршку других бројних удружења Срба, у Северној Македонији и привредника из Охрида, први пут од 1925 године, код остатака споменика страдалим српским регрутима и ђацима код Рамне, постављен је крст са текстом ,,Четири стотине – 1915″ који текст је стајао и на разрушеном споменику, а свештеници Македонске Православне Цркве су први пут од 1925. године, када је споменик био подигнут, одржали опело масакрираној деци.
Око четири стотине ђака из скопске ђачке чете, и младића будућих регрута, због болести и изнемоглости током маршевања ка Албанији, био је збринут у привременој болници у манастиру Св. Наум, где су према доступним историјским подацима, негде око Православног празника Ђурђиц,1915. године, били заробљени од стране бугарски побуњеника из Охрида, предвођених Иваном Киселиновим. Онако измрзле, болесне и изнемогле, одвели су их у атар села Рамне и у винограду испод цркве Св. Атанасиј, свирепо поклали и поубијали чак и вилама. Преживео је само један дечак, од двојице браће Ристић, којег је пронашао један Македонац из суседног села Велестово, одвео га својој кући, залечио и касније пребацио у Грчку одакле се касније са српском војском вратио у Србију. Ристић и Македонац су се побратимили, поштовали и посећивали целог живота.
Споменик код Рамне, познат као,,Четири стотине – 1915″ био је обелиск од белог мермера са Плетвара, висок 11 метара, а подигао га је тадашњи Епископ охридски Николај (Велимировић) недалеко од Биљаниних Извора, по пројекту чувеног српског архитекте Момира Коруновића. Споменик је миниран половином 1941. године, током фашистичке бугарске окупације од истих оних који су ову децу масакрирали.
Војни синдикат Србије и Удружење за очување и заштиту српских споменика у Македонији, на основу оригиналног цртежа споменика добијеног од унука Момира Коруновића, израдили су нов пројекат и покренули иницијативу за обнову овог за српску историју важног војног меморијала као симбол праштања и порука да се овакав злочин никада више не сме поновити. Данас је на остацима споменика који је уједно био и костурница постављен крст, како би се то место означило као гробница и спречило његово даље скрнављење

Повезани постови