28.12.2025.
У дворишту некадашње Основне школе „Браћа Рибар“ у Скопљу, месту где је пре тачно пола века започела своје образовање на српском језику, пијанисткиња Маја Кастратовић вратила се успоменама са осмехом и видљивим узбуђењем. Оживела су сећања на безбрижне школске дане, прве лекције, учитељицу, другарства и одрастање које је обележило њен животни пут. Иако је од тада прошло много година, Маја се и данас јасно сећа школских клупа, излазака после наставе и пријатеља са којима је делила детињство. Поред Основне школе „Браћа Рибар“, похађала је и Основну школу „Јохан Хајнрих Песталоци“ у Скопљу, такође на српском језику, где је стекла највише пријатељстава која су остала трајна до данас. То је било време у којем су мир, слобода и једнакост били основне вредности, без подела и разлика по томе ко је ко и којим језиком говори.Њен универзални језик постала је музика, али је српски језик понела из породице — као део идентитета и културног наслеђа. Рођена у Скопљу, у породици пореклом из Црне Горе, Маја је управо у овом граду направила прве кораке ка професији која ће обележити њен живот. Музичко образовање започела је у школи „Илија Николовски Луј“ у Скопљу, наставила у Централној музичкој школи у Москви, а круна њеног школовања био је престижни Конзерваторијум „Петар Илич Чајковски“. Постдипломске студије завршила је на ФМУ у Скопљу, у класи професора Бориса Романова. Већ три деценије наступа заједно са колегиницом са факултета, Сиханом Бадивуку. Њихово партнерство на сцени прати и искрено пријатељство, као и посебна енергија која се преноси на публику где год да наступају. Игром судбине, пре 24 године преселила се у Словењ Градец у Словенији, где данас ради као педагог у музичкој школи, преносећи знање и љубав према музици новим генерацијама. Поред педагошког рада, активно концертира, али често се враћа у Скопље — град који, како сама каже, за њу увек остаје асоцијација на срећу.
